Pčelinji otrov: sastav, dejstvo na kožu i bezbednost

Šta je pčelinji otrov

Pčelinji otrov ili apitoksin je smeša peptida, enzima i biogenih amina koju radilice medonosne pčele proizvode u otrovnoj žlezdi i koriste za odbranu košnice. Otrov je rastvorljiv u vodi, ulju i medu, gorkog je ukusa i posle sušenja postaje beličasti prah stabilan godinama.

Sastav

• Melitin (40–60 %) – glavni peptid; širi krvne sudove i povećava propustljivost ćelijskih membrana. Zaslužan je za osećaj topline i zatezanja.
• Fosfolipaza A2 (10–12 %) – enzim i glavni alergen otrova.
• Apamin (2–3 %) i MCD peptid (2–3 %) – manji peptidi koji deluju na nervne završetke i mastocite.
• Hialuronidaza (1–3 %) – enzim koji razgrađuje hialuronsku kiselinu u tkivu i olakšava prodiranje ostalih komponenti.
• Biogeni amini (histamin, dopamin, noradrenalin) – u tragovima; doprinose crvenilu.

Kako deluje na kožu

U kozmetičkim koncentracijama otrov ne prodire duboko kao ubod. Melitin i hialuronidaza povećavaju propustljivost površinskih slojeva i podstiču mikrocirkulaciju. Koža blago pocrveni, oseti se peckanje i toplina, a zatim zatezanje – zato se otrov popularno naziva „prirodnim botoksom“, iako mu mehanizam nema veze sa botulinskim toksinom.

Uz redovnu upotrebu (8–12 nedelja) korisnici najčešće opisuju glađu teksturu, osećaj napete kože, manju vidljivost finih linija i svežiji ten.

Šta kaže nauka

U nezavisnoj studiji seruma sa pčelinjim otrovom (Južna Koreja, 12 nedelja) ispitanice su u samoproceni najviše izdvajale zdraviji i mlađi izgled kože i poboljšan izgled finih bora, sa najboljim rezultatima posle 12 nedelja. Reč je o samoproceni – pokazatelj, ne dokaz. Pčelinji otrov je ujedno najmanje istražen pčelinji proizvod: objavljenih radova je malo, analize su skupe, a podaci iz literature se često ne poklapaju sa praksom.

Kako se prikuplja bez povrede pčela

Uređaj čine generator impulsa i staklena ploča sa mrežom tankih žica postavljena ispred leta košnice. Pčela koja sleti oseti blagi impuls, ispusti kap otrova na staklo i odleti – žaoka ostaje netaknuta. Otrov se suši na oko 40 °C, skida sa maskom i čuva u tamnom staklu. Pčele su nekoliko dana posle prikupljanja razdražljive, pa se ono radi retko i daleko od ljudi.

Istorija

Smatra se da je pčelinji otrov korišćen u egipatskoj civilizaciji pre oko 5.000 godina; prve pisane zabeleške ostavio je Hipokrat (460–377. p. n. e.). Danas se koristi u apiterapiji i, u vrlo malim koncentracijama, u kozmetici.

Bezbednost i ko ne sme da ga koristi

• Osobe alergične na pčelinji otrov i pčelinje proizvode.
• Osobe sa osetljivom kožom, bolestima bubrega i jetre.
• Deca do 12 godina, trudnice i dojilje.
• Ne nanositi na rane, sluzokožu i oštećenu kožu.

Alergija se može javiti i kod ljudi koji ranije nisu bili osetljivi, zato pre prve upotrebe svakog proizvoda uradite test na podlaktici u trajanju od 30 minuta. Kozmetički proizvodi sa otrovom nisu lekovi i ne služe za lečenje bolesti.