Pčele proizvode med već 150 miliona godina i jedini su insekti koji proizvodi hranu koju jedu ljudi.
Pčele su sposobne da računaju, kategorizuju slične predmete (kao što su psi, mačke ili ljudska lica).
Pčele razumeju “isto” ili “drugačije”, kao i simetrične i asimetrične oblike.
Medjusobno komuniciraju u stanju su da prenesu informaciju o lokaciji i udaljenosti paše.
Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana.
Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3 000 000 cvetova.
Samo 40 grama pčelinjeg saća dovoljno je da prihvati čak 1,814 kg meda.
Saće je u formi šestougla zato što oblik omogućava efikasnu upotrebu prostora.
Med je najsavršeniji proizvod prirode, jedina nekvarljiva prehrambena namirnica.
U medu ne može opstati većina najopasnijih bakterija.
Indirektna korist od pčela veća od direktne.
Smatra se da je pčelinji otrov kao lek korišćen u egipatskoj civilizaciji pre 5000 godina.
Prve pisane tragove o primeni pčelinjeg otrova ostavio je Hipokrat (460.-377. pr. Kr.)
Jedan gram otrova sadrži 3000 - 50 000 (0,4-0,02mg- jedna žaoka) žaoka
Toksičniji od otrova zmije, po delovanju sličan otrovu kobre.
Kod izuzetno osetljivih ljudi dovoljan je jedan ubod da dovede do smrtnog ishoda.
Izraženo analgetičko delovanje, značajno umanjuje bol – ima 50 puta jače dejstvo od novokaina.
Jedinjenje otrova je melitin, ima 100 puta jače protivupalno dejstvo od hidrokortizona.
Probija se kroz slojeve epidermisa, dolazi do dermisa i povećava propustljivost ćelija fibroblasta.
Podstiče izbacivanje toksina, stimuliše proizvodnju kolagena i elastina.
Otrov se rastvara u ulju, vodi i medu.
Kao i za sve pčelinje proizvode važi pravilo da se ne pretera sa temperaturom max 50 C.
Koncentracije od 0,001- 0,01% zavisno od regije i čistoće otrova.